Trudnoća

Trudnoća počinje začećem - spajanjem spermatozoida sa zrelom jajnom ćelijom i stapanjem jedara ove dve ćelije koja nose genetski materijal majke i oca.

Do začeća dolazi najčešće u jajovodu, i oplođeno jajašce nastavlja svoj put do materice, gde ga čeka zadebljala, dobro prokrvljena sluznica u koju se ono usadi. Usađivanje se dešava nekoliko dana posle začeća i u najvećem broju slučajeva dešava se u unutrašnjosti materice. Ukoliko se jajašce usadi na nekom drugom mestu - u jajovodu, na primer - takva trudnoća se zove vanmaterična trudnoća. Ako se ne otkrije na vreme, ovakva trudnoća može da stvori velike probleme i ugrozi zdravlje žene.

U normalnoj trudnoći usađeno jajašce u sluznici materice dalje raste i nastaje začetak - embrion. Začetak se intenzivno razvija u prvih 12 nedelja trudnoće i tada nastaju svi organi i tkiva. Krajem trećeg meseca ovaj se proces završava, a začetak se u daljem toku trudnoće naziva plod ili fetus.

Krajem trećeg meseca trudnoće stvara se i posteljica, organ preko kojeg se kroz pupčanu vrpcu fetus hrani i snabdeva kiseonikom. Osim što ima ulogu u ishrani ploda, posteljica je važna i u zaštiti ploda od nekih infekcija i stvaranju hormona koji održavaju trudnoću. Posteljica zapravo ima ulogu pluća, bubrega, probavnog trakta i žlezda sa unutrašnjim lučenjem ploda.

Od 12. nedelje trudnoće pa sve do njenog završetka, plod veoma brzo raste i razvija se. Pri kraju trećeg meseca plod je dugačak 9 cm, a težak oko 20 g. Plod se i u ovom periodu razvoja pokreće ali te pokrete trudnica još ne oseća jer su suviše slabi. Na kraju petog meseca plod je dugačak 25 cm a težak oko 250 g. Pri kraju sedmog meseca već je dugačak 35 cm i težak oko 1100 g, da bi pred kraj trudnoće plod ima sve osobine donesenog novorođenčeta. Trudnoća prosečno traje 9 meseci ili 280 dana.

Trudnoća se može završiti porođajem, spontanim pobačajem ili namernim prekidom trudnoće. Ako se trudnoća prekine pre 28. nedelje (spontano ili namerno), to se smatra pobačajem, a ako se završi nakon 28. nedelje smatra se porođajem. Sam porođaj mođe biti prevremeni, na vreme i kasni porođaj, a u skladu sa tim novorođenče je nedoneseno (ako se rodi pre vremena), doneseno (ako je rođeno 'u terminu') i preneseno (ako je rođeno posle termina za porođaj). Nedonesene bebe su obično nedovoljno zrele za život izvan materice, ali zrelost nije uvek povezana sa donesenošču - neke bebe rođene u terminu ne pokazuju uvek znake zrelosti.

vrh strane

Porođaj

Porođajem se naziva završetak trudnoće posle navršenih 28 nedelja, kada je plod sposoban za život izvan materice. Porođaj je prirodan, fiziološki proces koji prolazi kroz nekoliko faza, a završava rođenjem deteta. Uz adekvatnu pripremu i upoznavanje sa fazama porođaja, kao i uz posvećeno i odgovorno medicinsko osoblje, porođaj najčešće prolazi bez problema i trauma.

Porođaj počinje tako što se grlić materice, koji je sve vreme trudnoće bio zatvoren i 'čuvao' plod u materici, sada skraćuje, omekšava i polako širi. Ovo je praćeno kontrakcijama materice ili trudovima - nevoljnim stezanjem mišića materice koje se javlja u intervalima od po nekoliko minuta. Ovi se intervali, kako porođaj odmiče, sve više skraćuju a same kontrakcije postaju sve intenzivnije. To je kod jednog broja žena praćeno bolom, manjim ili većim, koji može da se ublaži pravilnim disanjem i opuštanjem, ili sasvim ukloni davanjem anestezije. Trudovi sa vremenom dovode do potpunog 'otvaranja' grlića, tako da u tom delu materica postaje široka kao i glavica bebe, i tada su stvoreni svi uslovi za rađanje deteta.

Od porodilje se tada zatraži da, istovremeno kada oseti trudove, i sama 'gura' bebu van. Beba tako izlazi iz materice kroz otvoreni grlić u vaginu, što sve skupa čini porođajni kanal, i izlazi kroz otvor vagine napolje. Pri tom se javljaju i naponi mišića koji pomažu istiskivanju bebe van. Ako je potrebno, babica pravi mali rez makazama na ulazu vagine kako bi se proširio taj deo porođajnog kanala i beba lakše rodila. Ovaj rez, epiziotomija, pravi se u toku napona i verovatno zbog toga ne boli u trenutku kada se napravi, a pomaže bržem i lakšem završetku porođaja. 

Nakon što se beba rodi, preseca se i podvezuje pupčana vrpca a beba zatim pregleda, briše, vaga, meri, umotava u pelene i obeležava istom oznakom koju nosi i majka oko ručnog zgloba (obično se piše prezime majke i broj). U to vreme se 'rađa' i posteljica, odnosno odvaja se od materice i izlazi van. Ako je urađena epiziotomija, lekar je ušiva pod lokalnom anestezijom, a porodilja potom provodi dva sata ležeći na ravnoj podlozi, u porođajnoj sali, kako bi se pratilo njeno stanje i brzo reagovalo na eventualne komplikacije posle porođaja (na primer, krvarenja i slično).Porođaj se može izvesti i hirurškim putem, tzv. carskim rezom. Ako nije moguć prirodni porođaj ili je zdravstveno stanje majke takvo da bi ga porođaj mogao ugroziti - primenjuje se carski rez ili sekcija. U opštoj anesteziji se pravi rez na trbušnom zidu, u predelu donjeg trbuha, kroz koji se beba izvadi van. Rez se potom zašiva, a oporavak posle ovakvog porođaja traje nešto duže.

vrh strane

Pobačaj

Pobačajem se smatra završetak trudnoće pre navršenih 28 nedelja, u vreme kada plod nije sposoban za život izvan materice. Izrazom 'pobačaj' obično se opisuje spontani prekid trudnoće, odnosno prekid koji nije izazvan nekim vanjskim uzrokom.

Ukoliko nastane u ranoj trudnoći, do 12 nedelja, odvija se tako da se pojavi krvarenje sa kojim se, u toku nekoliko dana, iz materice izbaci začetak i oljuštena sluznica, slično kao i prilikom menstrualnog krvarenja. Ako se pobačaj desi posle 12. nedelje, onda prolazi na način sličan porođaju: dolazi do širenja grlića praćenog grčevima i bolovima, izbacivanja ploda i krvarenja. 

Malo se zna o uzrocima koji dovode do spontanih pobačaja. Oni mogu biti greške u genetskom materijalu roditelja, hormonski poremećaji majke, poremećaji građe materice, infektivni činioci itd. Ipak, u velikom broju slučajeva uzrok ostaje nepoznat. Takođe, spontani pobačaji su veoma česti. Spontani pobačaj ne znači da sledeća trudnoća neće biti uspešna i proći bez problema.

vrh strane

Namerni prekid trudnoće (abortus)

Pod pojmom 'abortus' obično se podrazumeva namerni prekid rane trudnoće. U našoj zemlji je abortus do 10. nedelje trudnoće dozvoljen i izvodi se isključivo na zahtev žene. Ako je trudnoća starija od 10 nedelja i postoji namera trudnice da je prekine, ona podnosi zahtev a odobrenje zahteva daje komisija sastavljena od ginekologa, interniste i socijalnog radnika. Komisija razmatra razloge i rizike samog zahvata, i ako su razlozi opravdani a rizici od zahvata minimalni, obično odobrava zahtev.

Iako se treba zalagati da do abortusa uopšte ne dođe sprečavanjem neželjene trudnoće, sam abortus mora biti dostupan (dozvoljen, omogućen) i bezbedan (izveden od strane stručne osobe - lekara ginekologa, i u adekvatnim uslovima) za žene. Zabrana abortusa ne dovodi do smanjenja broja abortusa, već samo do povećanja obolevanja i smrtnih ishoda povezanih sa kriminalnim abortusom (onim koje izvodi nestručno lice ili se izvodi u neadekvatnim uslovima, ili se dešava i jedno i drugo).

Do 12. nedelje trudnoće abortus se izvodi kiretažom ili vakuum aspiracijom. Hirurškim instrumentom (kiretom) se u ovom postupku uklanja začetak i sluznica materice, ili se to isto učini aspiracijom uz pomoć vakuuma. Intervencija traje 15-tak minuta i izvodi se u opštoj ili u lokalnoj anesteziji. Posle intervencije potrebno je uzimati antibiotike i lekove koji utiču na stezanje mišića materice, kako bi prestalo krvarenje. Bezbedan abortus u velikoj većini slučajeva ne ostavlja posledice po zdravlje i reproduktivnu funkciju žene.

U nekim zemljama zapadne Evrope prekid rane trudnoće može da se izvrši i davanjem lekova (tableta) koje sadrže hormone, i koje izazivaju krvarenje i pobačaj. Na ovaj način žena ne mora da prolazi hirurški zahvat, a pobačaj liči na menstrualno krvarenje. Posle nekoliko dana napravi se ultrazvučni pregled kako bi se videlo da li je došlo do potpunog pražnjenja materice. Ovaj metod je veoma efikasan i nisko rizičan, kako su istraživanja pokazala, a većina ispitanih žena ga smatra manje traumatičnim u odnosu na kiretažu. U Srbiji ovi lekovi još nisu registrovani i ne koriste se.

Namerni prekid trudnoće starije od 12 nedelja obavlja se uz primenu lekova koji izazivaju kontrakcije materice ili se obavlja hirurški. U odnosu na prekid rane trudnoće, ova intervencija nosi više rizika od komplikacija. Ako se izvede po svim pravilima bezbednog abortusa, ne ostavlja posledice po zdravlje i buduću reproduktivnu funkciju žene.

Zablude i činjenice o abortusu >>>

vrh strane

Novosadski humanitarni centar, 2006.