 |
      |
|
|
|
|
|
Seksualno obrazovanje | |||||||||||||||||
|
Mladi imaju pravo na informacije i sveobuhvatnu edukaciju o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima. Znanje je moć, i što više mladi ljudi znaju, to više kontrole imaju; što manje znaju, to više kontrole imaju drugi. |
||||||||||||||||||
|
Od ranog detinjstva, deca se zanimaju za razlike između polova i za to kako su došla na svet. Na njihova pitanja treba dati iskrene odgovore, u skladu sa uzrastom i sposobnošću da razumeju o čemu im govorimo. Mala deca ne doživljavaju ove teme kao nešto čega bi se stideli i ako u ranom dobu dobiju jasne i otvorene odgovore na svoja pitanja, to će povećati njihove šanse da kasnije u životu imaju prirodan, opušten i odgovoran odnos prema seksualnom životu. Ako deca osete da odrasli o ovome ne mogu ili ne žele da razgovaraju, razumeće da je seksualnost nešto ružno i sramotno. Povrh svega, neće više imati 'dozvolu' da pitaju o onome što ne znaju, pa će informacije tražiti na drugom mestu - od vršnjaka, iz medija i sl. U tom slučaju, velike su šanse da saznaju netačne i nepotpune informacije, koje samo povećavaju rizik od neželjenih posledica. |
||||||||||||||||||
|
Neke nevladine organizacije u školama povremeno drže edukacije i radionice o reproduktivnom zdravlju, najčešće sa naglaskom na HIV infekciju i njenu prevenciju. Pa ipak, povremena predavanja nisu dovoljna da mladima prenesu sve potrebne informacije u vezi sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem i pravima. |
||||||||||||||||||
|
Na seksualnost mladih se uglavnom gleda kao na problem. Međutim, iako jeste povezana sa problemima, u razvijenim zemljama se na seksualnost mladih gleda kao na resurs: tamo se smatra da mladima treba dati dozvolu da osećaju ono što osećaju, i postoji uverenje da mladi mogu da kažu 'NE' samo ukoliko prethodno imaju dozvolu da kažu 'DA'. Jedan od ciljeva seksualnog obrazovanja je podrška mladim ljudima da, u godinama odrastanja i sazrevanja, izgrade sopstveni sistem vrednosti i samopoštovanja koji će im omogućiti da donose odgovorne odluke i da se odgovorno ponašaju. Krajnji cilj ove edukacije je da spreči prerano i nezaštićeno stupanje u seksualne odnose, brojne neželjene posledice neznanja i predrasuda, različite forme seksualnog iskorišćavanja, zlostavljanja i nasilja, te da doprinese razvoju tolerantnih, na poštovanju zasnovanih i kvalitetnih odnosa među polovima i među ljudima uopšte. |
||||||||||||||||||
| Argumenti 'za' i 'protiv' | ||||||||||||||||||
| Neki od argumenata protiv uvođenja seksualne edukacije u škole su sledeći: | ||||||||||||||||||
| - Deca i mladi ne treba da uče o ovim temama, jer je mesto seksualnosti u bračnoj zajednici. | ||||||||||||||||||
| - Deca još uvek nisu seksualna bića i ne treba im ovakva edukacija, još su mali da bi je razumeli. | ||||||||||||||||||
| - Seksualnost je tako osetljiva tema da je ne treba obrađivati u školama. | ||||||||||||||||||
| - 'Ne diraj lava dok spava': razgovor sa decom o seksualnosti može prerano da probudi njihovo interesovanje za temu, a to može voditi promiskuitetu, bolestima... | ||||||||||||||||||
| - Učenici mogu protumačiti seksualnu edukaciju kao jasan znak da rano stupe u seksualne odnose. | ||||||||||||||||||
| - Podučavanje o kontraceptivnim sredstvima olakšava mladima da imaju odnose bez straha od trudnoće, pa će im teže biti da odole iskušenju. | ||||||||||||||||||
| Neki od argumenata za uvođenje seksualne edukacije u škole su sledeći: | ||||||||||||||||||
| - Sva deca imaju pitanja o rodnim razlikama i kako su došla na svet. Manja deca ne gledaju na seksualnost kao na nešto sramno i o čemu se ne može razgovarati. Roditelji treba da svojoj deci govore o seksualnom životu. Ali roditeljima često nedostaje znanje ili im je neprijatno da o ovome govore. Stoga edukacija u školi može da bude korisna dopuna onome što deca stiču u roditeljskom domu. | ||||||||||||||||||
| - 'Lav' zasigurno 'ne spava'. Mladi ljudi imaju seksualne porive i osećanja, interesovanja i dileme. Ako se to poriče, postoji rizik od loših posledica. Nasuprot tome, seksualna edukacija im nudi zaštitu tako što im pomaže da se ponašaju odgovorno umesto impulsivno i bez razmišljanja. | ||||||||||||||||||
| - Istraživanja su pokazala da edukacija o kontracepciji ne promoviše seksualnu aktivnost među tinejdžerima, kao i da pružanje tačnih i pravovremenih informacija mladima smanjuje rizik od polno prenosivih infekcija i neželjenih trudnoća. | ||||||||||||||||||
| - Istraživanja su takođe pokazala da svako podrivanje poverenja u kontraceptivna sredstva ugrožava zdravlje i živote mladih ljudi. | ||||||||||||||||||
| Kakvo obrazovanje je nama potrebno? | ||||||||||||||||||
| Vredna iskustva iz drugih zemalja, koje se ovim pitanjima bave decenijama unazad, korisna su i inspirativna. Međutim, uspešan model iz druge zemlje ne može se jednostavno preuzeti i primeniti u našem okruženju. Potrebno je prethodno ispitati mišljenja i stavove, na prvom mestu mladih ljudi, ali isto tako i njihovih roditelja, nastavnika i profesora o tome kakva edukacija im je potrebna, u kojem obliku, ko treba da je pruži (škola ili akteri izvan škole), koliko bi trajala i šta su ciljevi takve edukacije. Tek tada se može pristupiti izradi plana i programa, te edukaciji edukatora koji bi na sistematičan i temeljan način obrazovali mlade naraštaje. | ||||||||||||||||||
| U svakom slučaju, neophodno je ovoj temi pristupiti sveobuhvatno, biti sasvim otvoren prema činjenicama (izbeći moralističke i dogmatske stavove, razotkriti predrasude i zablude), prihvatiti seksualnost mladih ljudi i aktivno uključiti mlade u razgovore o ovim temama. | ||||||||||||||||||
| Zanimljivo je iskustvo Švedske u kojoj se prvi oblik seksualne edukacije, u obliku ''seksualne higijene'', pojavio još 1897. godine, a u većinu škola je uvedena još tokom 40-tih godina prošlog veka. Od tada do danas Švedska je prešla dugačak put i iz tog iskustva možemo mnogo naučiti. >>> | ||||||||||||||||||
| Uloga roditelja | ||||||||||||||||||
|
Zadatak roditelja je da detetu pruži ljubav i brigu, i da ga nauči normama i ograničenjima koje društvo postavlja. Sa druge strane, sastavni deo odrastanja je u tome da se dete osamostali i postane nezavisno od roditelja, a ljubav i seksualnost su jedan od glavnih puteva 'oslobađanja' mlade osobe. Roditelji se zato nalaze u prilično protivrečnoj situaciji, kada treba da istovremeno budu i odgovorni roditelji (koji postavljaju moralna načela) i da se raduju sve većoj nezavisnosti svog deteta - adolescenta. (Biti roditelj zaista nije uvek veoma zahvalan zadatak.) Čak i najbolji, najmudriji i najstrpljiviji roditelji moraju da se suoče sa odbacivanjem od strane svog deteta. Roditeljska odgovornost, međutim, podrazumeva i to da se nosite sa saznanjem da vas dete odbacuje i ponekad čak i ne podnosi, kao i to da prihvatite da ne treba da se mešate u privatne stvari svoga deteta. Postoji jedan prirodan limit između roditelja i dece koji ne dozvoljava razmenu previše intimnih informacija između njih. Sama uloga roditelja i uloga deteta stvara jaz i prepreku za intimne razgovore, tako da je češći slučaj da se adolescenti poveravaju prijateljima, drugim rođacima ili komšijama pre nego roditeljima. Kao rezultat svega navedenog, uloga roditelja u seksualnoj edukaciji adolescenata je ograničena i ne bi je trebalo nametati. Primarna porodica treba da bude mesto gde će adolescent steći neka znanja i dobiti tačne informacije, ali to nije samo po sebi dovoljno. Roditelji stvaraju osnovu na taj način što svojim načinom ponašanja deci daju primer kako izgleda lična veza, ali je mladima potrebna i dodatna podrška. |
||||||||||||||||||
| Uloga prijatelja | ||||||||||||||||||
| Prijatelji su važan izvor informacija o seksualnosti, ljubavi i vezama za mlade ljude. Osim toga, prijatelji su podrška u trenucima tugovanja zbog prekida veze, ponekad su posrednici u ličnim vezama ili izvor informacija ukoliko su sami imali neka iskustva o kojima žele da razgovaraju. Sve su ovo važne uloge i ne treba ih potcenjivati. Međutim, prijatelji mogu da budu - i često jesu - izvor i pogrešnih informacija, nesporazuma, predrasuda... zasnovanih na iskustvima drugih, iskusijih, o čemu su i sami slušali preterivanja zasnovana na preuveličavanju seksualnih iskustava i na manjku samopoštovanja. | ||||||||||||||||||
| Uloga nastavnika | ||||||||||||||||||
|
Odrasli u liku nastavnika i profesora
koji žele da mlade informišu i edukuju o pitanjima reproduktivnog
zdravlja za osnovni cilj imaju sprečavanje neželjenih posledica, kao
što su neželjena trudnoća i polno prenosive infekcije. Ovo i jesu
važni ciljevi u seksualnoj edukaciji. Ali ovakve namere mogu učiniti
da celokupna edukacija postane usmerena samo na probleme, i da se
u njoj mladi ne prepoznaju. Ako se to desi, mladi neće slušati poruke
koje im šaljemo jer će u sebi smatrati da to ionako nije za njih.
Tim mladim ljudima se pitanja vezana za zaljubljenost, lične veze i
ljubav mogu činiti mnogo važnija i 'bliža'.
Seksualna edukacija je samo 'tupi instrument' ako se koristi isključivo na osnovu namera i ciljeva odraslih. Svet adolescenata je svet skrivenih iskustava, traganja za identitetom, čežnje za ljubavlju i osećanjem voljenosti, svet snova, sanjarenja i visokih očekivanja. U takvom okruženju se dešava odrastanje. Cilj seksualne edukacije je da omogući dijalog sa svetom u kojem žive adolescenti, koliko god je to moguće. (tekst zasnovan na knjizi 'Love! You can really feel it, you know!', Erik Centerwall and Stolverket, 2000.) |
||||||||||||||||||
|
Novosadski humanitarni centar, 2006. |
Adolescenti
i mladi ljudi su,
u ve