| |
|
|
|
Promocija zdravlja |
|
Promocija zdravlja znači zalaganje za
zdrave životne navike i ponašanja, i izbegavanje lošeg i po zdravlje
rizičnog ponašanja. Na primer, u rizična ponašanja u oblasti
reproduktivnog zdravlja spada nezaštićen seksualni odnos,
nepoštovanje osoba suprotnog pola, seksualno nasilje itd. Ponašanja
koja promovišemo su upotreba kondoma, apstinencija, upotreba
kontraceptivnih sredstava, poštovanje osoba suprotnog pola,
javljanje lekaru na kontrolne preglede, testiranje na HIV... |
|
 Na
promenu ponašanja od lošeg ka dobrom pokušavamo da utičemo na razne
načine:
- zastrašivanjem: (Ako ne koristiš
kondom, možeš ostati u drugom stanju i/ili dobiti neku infekciju')
- savetovanjem ('Trebalo bi da obavezno
koristite kontracepcijska sredstva')
- apelovanjem na moralne autoritete ('Ugledaj
se na ..., on/ona to nikada ne bi uradili')
- ohrabrivanjem ('Odlično, i treba da
uvek imaš kondome sa sobom u torbi')
- 'podmićivanjem', poklonima, nagradama
(npr. besplatni kondomi, besplatno testiranje na HIV)
- socijalnim uključenjem / isključenjem
(npr. ako si sklon nasilju, društvo te izbegava)
- zakonima (neke su stvari zakonom
zabranjene), itd. |
|
Međutim, da li svi ovi načini
funkcionišu: da li dovode do promena u ponašanju?
Povećanje nivoa znanja, čime se bave
brojni projekti kroz informisanje, štampanje i deljenje materijala,
edukaciju, savetodavne usluge, vode ka promeni stavova pojedinca
prema određenoj temi. Promena stavova vodi i izmenama u uobičajenoj
praksi i ponašanju, ali ne obavezno.
Dakle, povećanje nivoa znanja ne menja
uvek rizično ponašanje. Na samo ponašanje utiču brojni faktori -
osobine ličnosti, stečeno znanje i iskustvo, društvene i lične norme,
način na koji se posmatraju rizici i dobrobiti od datog ponašanja,
osećanja, uticaj vršnjačke grupe i okoline uopšte...
Na promenu ponašanja uglavnom
utiču sledeći faktori:
- -
percepcija ugroženosti: Da li sam ja zaista u
riziku da dobijem neku infekciju ili da budem žrtva nasilja
ili da ja (odnosno moja partnerka) ostanem u drugom stanju?
Da li se to meni uopšte može desiti, pošto se obično dešava
'nekom drugom'?...
- norme vršnjačke grupe:
Moji drugovi smatraju da samo slabići koriste kondome...
- uverenja o vrednosti
prevencije: Čula sam da možeš ostati trudna i ako
piješ kontraceptivne pilule; kondomi nisu efukasni u
sprečavanju infekcije HIV-om...
- shvatanje visokorizičnog
ponašanja: Samo su homoseksualci i prostitutke u
riziku og HIV-a; Imam stalnu devojku i nezaštićen seks nije
rizičan po mene; Imala sam samo tri seksualna partnera pa
nisam pod rizikom...
|
|
|
|
Kako do promene? |
1.
Da bi promenila
ponašanje,
osoba mora verovati da...
l...
da će joj/mu
promena u ponašanju doneti korist
koja je za tu osobu
značajna,
l...
da će socijalne norme podržati njene/njegove
aktivnosti u svakoj fazi promene ponašanja,
mi
l...
da poseduje
veštine i resurse potrebne za promene.
U modelu prevencije HIV
infekcije, na primer, ova promena se dešava kroz
sledeće faze:
1.
Označavanje:
ovo je prva faza, u kojoj osoba nije svesna problema sa
kojim je suočena, odnosno zbog drugačije percepije rizika
osoba smatra da nije pod rizikom. Aktivnostima na povećanju
svesti o problemu i o riziku dolazi do promene - osoba
postaje svesna problema, i zabrinuta da je određeno
ponašanje stavlja u rizik.
2.
Posvećenost:
-zatim
osoba stiče znanje o problemu kroz
informisanje, edukaciju, savetovanje, motivaciju;
postaje
motivisana da deluje na osnovu percipiranih rizika i
dobrobiti, i
-spremna
je na akciju
kroz stečene veštine (izgradnja
kapaciteta).
3.
Delovanje:
naposletku,
-osoba
konačno proba novo ponašanje,
-procenjuje
efikasnost ovog pokušaja
-i
zadržava promenjeno
ponašanje kao
svoje uobičajeno ponašanje. Ovo se postiže kroz podršku,
savetovanje i ponovno ohrabrivanje.
|
|
|
Transteoretski model promene
|
|
Prema ovom modelu, promena ponašanja se
dešava kroz nekoliko faza: |
|
 |
|
|
l
1. Faza pred-razmišljanja
-
osoba
nema namere da promeni ponašanje u bliskoj
budućnosti
l-
neinformisana
je ili slabo informisana
o posledicama ponašanja
l-
možda je pokušala
promenu, ali je postala
obeshrabrena
l-
izbegava da priča, čita ili misli o
visokorizičnom ponašanju
l-
izgleda kao ‘tvrd orah’, nemotivisana,
ne sarađuje ili nije spremna
za promenu
|
|
|
l
2. Faza razmišljanja
- osoba počinje da misli da ipak
ima problem
- počinje da odmerava argumente
ZA i PROTIV promene ponašanja
- odnos ovih argumenata stvara
ambivalenciju o promeni, i osoba može tu da se ‘zaglavi’
neko vreme
- osoba nije spremna za
tradicionalne programe orijentisane na akciju
|
|
|
l3.
Priprema
- osoba je
možda postavila
sebi cilj da se promeni
l-
odlučila
se na promenu, ima i plan akcije
l-
ove
osobe su dobri
kandidati za programe orijentisane na akciju: testiranje,
klubovi...
|
|
|
l4.
Faza
akcije
- osoba je
promenila
ponašanje u zadnjih 6 meseci
l-
staro
problematično ponašanje više ne postoji, ali je novo
ponašanje i dalje ‘neudobno’
l-
ovo je i faza
ranjivosti
l-
prestanak
rizičnog ponašanja znači da je osoba u ovoj fazi,
a
ne samo smanjenje
l-
osoba oseća dobrobiti
od pozitivnog pomaka i
stvaraju se
strategije
za sprečavanje povratka na staro
|
|
|
l5.
Faza
održavanja
- novo
ponašanje je automatsko, osoba se dobro oseća, zahteva manje
svestan napor
l-
osoba radi na
tome da spreči relaps
l-
osoba je više
samouverena da može da nastavi sa promenama
l-
ova faza obično
traje od 6 meseci do 5 godina
l-
ovo je i dobra
faza za regrutovanje volontera
|
|
|
l
Važni
principi transteoretskog modela promene:
- Intervencije moraju
biti ciljane u odnosu na fazu u kojoj se
osoba nalazi
l-
Interaktivne
intervencije su mnogo efikasnije od
ne-interaktivnih
l-
Dobar pristup
= bez
osuđivanja
l-
Dobar pristup
=
stvarati kontekst u kojem ljudi mogu
odmeriti razloge za i protiv za promenu
ponašanja, i razmotriti kako da se nose sa
iskušenjima
|
|
|
|
