Reproduktivna anatomija i funkcija

Reprodukcija je proces u kojem živa bića stvaraju nova živa bića. Iako je reproduktivni sistem ključni preduslov za opstanak vrste, on istovremeno nije neophodan za opstanak samog pojedinca.

Većina vrsta ima dva pola - muški i ženski. Svaki pol ima sopstveni jedinstveni reproduktivni sistem. Reproduktivni sistemi žene i muškarca su različitog oblika i strukture, ali sa osnovnom funkcijom da proizvode, hrane i transportuju ili jajnu ćeliju ili spermatozoide. Ove dve vrste ćelija su neophodne da bi se desilo začeće i da bi nastalo novo ljudsko biće.

> Ženski reproduktivni sistem

> Kako 'radi' ženski reproduktivni sistem?

> Začeće i trudnoća

> Muški reproduktivni sistem

> Kako 'radi' muški reproduktivni sistem

> Crteži i sheme

Ženski reproduktivni sistem uglavnom je smešten u telu žene, u maloj karlici. Vanjski deo ženskih polnih organa (vidi crtež) zove se vulva, što znači 'pokrivač', i smešten je između nogu; vulva pokriva ulaz u vaginu (rodnicu) i druge reproduktivne organe smeštene u telu. Vulvu čine dva para kožnih nabora koji se zovu velike i male usne i koje okružuju otvor vagine. Klitoris, mali senzorni organ, smešten je u prednjem delu vulve na mestu gde se spajaju krajevi velikih i malih usana. Između malih usana nalaze se otvori uretre (mokraćne cevi) i vagine. Kada devojka postane polno zrela, vanjske usne i Venerin brežuljak postaju maljavi - prekriveni pubičnim dlačicama.

Unutrašnji polni organi žene (vidi crtež) su vagina, uterus (materica), jajovodi i jajnici. Vagina je mišićna 'cev' koja se pruža od otvora vagine do ušća materice. Dugačka je 8 do 12 cm kod odrasle žene. Zbog svoje mišićne građe može da se širi i skuplja. Vagina je prekrivena sluznicom koja je čini vlažnom i zaštićenom od vanjskih štetnih činilaca. Vagina služi kao mesto u koje ulazi penis prilikom polnog odnosa, zatim pri porođaju kao deo porođajnog kanala i kao 'prolaz' kroz koji izlazi menstrualna krv iz materice. Tanki sloj tkiva koji delimično prekriva ulaz u vaginu zove se himen. Kod različitih devojaka himen je različito rastegljiv i otporan. Pri prvom polnom odnosu dolazi do manjeg ili većeg cepanja himena uz manje krvarenje.

Vagina se u svom gornjem delu spaja sa matericom, na mestu koje se zove cerviks ili vrat materice. Cerviks ima debele i jake zidove, a otvor cerviksa (ulaz u matericu) je veoma mali, promera slamčice za piće (vidi sliku). Zato tampon ne može da iz vagine prođe u matericu. Samo tokom porođaja cerviks se širi i time omogućava da beba prođe kroz porođajni kanal. Materica je mišićni organ oblikovan poput kruške; u stanju je da se veoma poveća i raširi tokom trudnoće, kao i da se veoma jako steže u vreme porođaja, kako bi izgurao bebu van. Kod žene koja nije trudna, materica je duga 7,5 cm i široka 5 cm.

Sa obe strane gornjeg dela materice nalaze se jajovodi: oni su veza između materice i jajnika. Jajovodi su 'cevčice' dugačke oko 10 cm i široke kao špageta, sa unutrašnjim promerom ne širim od širine šivaće igle. Na jednom kraju oni su spojeni sa matericom, a na drugom je jajovod širi, otvoren i u obliku treplji koji se pružaju prema jajniku. Kada se jajna ćelija oslobodi tokom ovulacije, ona ulazi u jajovod i zatim ga tanke treplje u unutrašnjosti jajovoda nose prema materici.

Jajnici su parni organ ovalnog oblika, čija je glavna uloga proizvodnja, 'skladištenje' i oslobađanje jajnih ćelija u procesu koji se zove ovulacija. Svaki je jajnik dugačak 4-5 cm kod odrasle žene. Jajnici takođe luče ženske polne hormone - estrogen i progesteron.

vrh strane

Zahvaljujući reproduktivnim organima žena je u stanju da stvara jajne ćelije sposobne za oplodnju, da ima polni odnos, da štiti i hrani oplođeno jajašce tokom njegovog razvitka i da rodi bebu.

Kada se devojčica tek rodi, njeni jajnici sadrže stotine hiljada jajnih ćelija koje ostaju neaktivne sve do puberteta. U pubertetu počinje lučenje hormona koji deluju na jajnike tako da oni počnu da luče ženske polne hormone. Upravo ovi hormoni uzrokuju promene na telu devojčice i njen razvoj u polno zrelu ženu.

Pred kraj puberteta kod devojčica dolazi i do prvog oslobađanja jajne ćelije sposobne za oplodnju. Ovo oslobađanje, ili ovulacija, deo je procesa koji se svakog meseca ponavlja i koji se zove menstrualni ciklus (vidi sliku). Otprilike jednom mesečno, tokom ovulacije, jajnik 'izbacuje' jednu zrelu jajnu ćeliju u jedan od jajovoda. Ukoliko ne dođe do oplodnje ove ćelije, ona propada i izbacuje se iz tela kroz matericu i vaginu tokom menstrualnog krvarenja. Prvo menstrualno krvarenje zove se menarha. Posle menarje ponekad je potrebno da prođe i do dve godine pa da menstrualni ciklusi postanu redovni. U međuvremenu telo se prilagođava hormonima koji se počinju lučiti u pubertetu. U proseku, menstrualni ciklus traje 28 dana kod odrasle žene (trajanje varira od 23 do 35 dana).

vrh strane

Ako žena i muškarac imaju nezaštićen polni odnos u nekom od plodnih dana (dani oko ovulacije), može da dođe do začeća i trudnoće. Prilikom ejakulacije (izbacivanja semene tečnosti), količina od 1,5 do 6 mililitara sperme dospeva u vaginu. U ovoj količini se nalazi između 75 i 900 miliona spermatozoida (muških polnih ćelija), i svi oni 'plivaju' iz vagine kroz cerviks i matericu do jajovoda, kako bi tamo 'našli' jajnu ćeliju. Potreban je jedan jedini spermatozoid da bi se oplodila jajna ćelija.

Spajanjem sa jajnom ćelijom (vidi sliku) spermatozoid ulazi u nju i počinje deoba. Nakon sedam dana nastaje blastocista, šuplja loptica ćelija ispunjena tečnošću, velika kao vrh špenadle. Ona kroz jajovod stiže do materice, gde se 'ukopa' u sluznicu zvanu endometrijum. U to vreme menstrualnog ciklusa ova je sluznica zadebljana i uslovi za prijem i čuvanje oplođene jajne ćelije su odlični. Blastocista se hrani i dalje raste, čime počinje sledeći stadijum razvoja ploda - faza embriona. Nakon otprilike 8 nedelja embrion se razvija toliko da su već formirani mozak i nerve, srce, želudac i creva, mišići i koža, i od tada se embrion zove fetus. Fetus pliva u amnionskoj tečnosti, unutar amnionske vreće. Kiseonik i hranu dobija iz majčine krvi preko posteljice i pupčane vrpce. Trudnoća traje u proseku 9 kalendarskih meseci ili 280 dana. Kada je beba spremna za porođaj, njena glavica pritiska cerviks i on počinje da se opušta i širi. Kada počnu porođajne kontrakcije, dolazi do otvaranja cerviksa, stezanja materice i nakon nekoliko sati, beba biva istisnuta van - kroz vaginu. Nakon bebe, 'rađa' se i posteljica.

vrh strane

Za razliku od žene, kod koje su polni organi smešteni unutar male karlice, muški polni organi su smešteni i unutar i izvan male karlice. Ove organe čine testisi, sistem kanalića (duktusa), semene vezikule, prostata i penis (vidi sliku).

Kod mladića koji je dostigao polnu zrelost dva testisa produkuju i 'skladište' milione malih spermatozoida. Testisi su ovalnog oblika i veličine 5x3 cm, i deo su sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem jer proizvode hormone, među kojima i testosteron. Ovaj hormon je veoma važan u pubertetu. Zahvaljujući njemu dečaci dobijaju dublji glas, veće mišiće, maljavost i počinju da stvaraju spermatozoide.

Pored testisa nalazi se epididimis i vaz deferens, koji čine sistem kanalića kroz koje prolazi semena tečnost. Epididimis je splet kanalića (jedan za svaki testis) koji se spaja sa vaz deferensom (vidi sliku). Testisi i epididimis su smešteni u vrećastoj strukturi koja se nalazi izvan male karlice, i zove se skrotum ili mošnica. Ova je vrećica sačinjena od tanke kože kako bi se regulisala temperatura testisa, veoma važna za proizvodnju spermatozoida - ona, naime, ne sme biti previsoka, i da su testisi u maloj karlici, do proizvodnje spermatozoida ne bi ni došlo. Kada je hladno, skrotum se skuplja i tako dovodi testise bliže telu kako bi zadržali toplotu. Kada je toplo, dešava se obrnuta stvar, kako se testiti ne bi previše zagrejali.

Semene žlezde i prostata proizvode tečnost koja podmazuje sistem kanalića i hrani spermatozoide. Semene žlezde su vrećaste strukture spojene sa vaz deferensom. Prostata je žlezda koja se nalazi odmah ispod mokraćne bešike i okrušuje mokraćnu cev (uretru). Uretra je kanal kroz koji prolazi semena tečnost (sperma), ali je istovremeno i deo urinarnog sistema kroz koji prolazi urin.

Penis se sastoji iz dva dela - tela penisa i glave (vrha). Na kraju vrha penisa nalazi se mali otvor gde se nalazi izlazni deo uretre, kroz koji se iz tela izbaciju i urin i semena tečnost. Unutrašnjos penisa je napravljena od spužvastog tkiva koje može da se širi i skuplja.

Sve muške bebe se rađaju sa kožicom koja prekriva vrh penisa. Neki dečaci se podvrgavaju obrezivanju, kojim se ova kožica uklanja (kao deo religijskih i drugih običaja). Obrezivanje ne utiče na funkciju polnih organa.

vrh strane

Muški polni organi rade zajedno kako bi proizveli i izbacili semenu tečnost u reproduktivne organe žene tokom polnog odnosa. Osim toga, muški reporoduktivni sistem takođe proizvodi polne hormone koji omogućavaju rast i razvoj dečaka u polno zrelog muškarca.

Kada se dečak rodi, on ima sve delove muškog reproduktivnog sistema, ali sve do puberteta on nije sposoban a reprodukciju. Kada pubertet počne, obično u uzrastu između 10. i 14. godine, endokrina žlezda smeštena u mozgu počne da luči hormone koji stimulišu testise da proizvode testosteron. To dovodi do brojnih promena na telu dečaka:

- uvećavaju se testisi i skrotum

- povećava se dužina penisa, a rastu i semeni kanalići i prostata

- počinju da se pojavljuju malje u pubičnom predelu, ispod pazuha, te brada i brkovi na licu

- glas postaje dublji

- dolazi do ubrzanog rasta u visinu i dobijanja na težini u skladu sa tim.

U pubertetu se prizvode milioni spermatozoida svakog dana. Spermatozoid je veoma mali, svega 0,05 milimetara dugačak. Ove ćelije se razvijaju u testisima, u sitnim semenim kanalićima. Na rođenju u ovim kanalićima se nalaze obične ćelije, ali se u pubertetu pod dejstvom hormona one transformišu u spermatozoide. Razvoj ide tako da ćelije formiraju glavu i kratak rep, tako da liče na punoglavce. U glavi se nalazi genetski materijal, a repu služi za kretanje kako bi ove ćelije mogle da odu u epididimis, gde se završava njihov razvoj. Potrebno je 4 do 6 nedelja da spermatozoidi prođu kroz epididimis.

Oni zatim prelaze u vaz deferens ili spermatični kanal. Semene žlezde i prostata proizvode beličastu tečnost nazvanu semena tečnost, koja se meša sa spermatozoidima kako bi se stvorila sperma. Pri seksualnom uzbuđenju penis postaje čvrst jer je njegova unutrašnjost ispunjava krvlju, a ta čvrstina je neophodna kako bi penis mogao ući u vaginu žene. Pri stimulaciji penisa, mišići oko reproduktivnih organa se kontrahuju i 'guraju' spermu kroz sistem kanalića i kroz uretru van. Proces izbacivanja semena zove se ejakulacija, i u izbačenoj količini nalazi se i do 500 miliona spermatozoida.

Spermatozoidi, kada se nađu u reproduktivnom sistemu žene, putuju kroz cerviks do jajovoda i tamo se spajaju sa jajnom ćelijom, ukoliko se ona tamo nalazi i ukoliko je spremna za oplodnju. Dovoljan je samo jedan spermatozoid da bi došlo do oplodnje jajne ćelije.

vrh strane

Novosadski humanitarni centar, 2006.