Seksualna aktivnost, u širem
smislu reči, može se smatrati izrazom stvaranja identiteta, koji
verovatno ulazi u svoju najintenzivniju fazu tokom adolescentskih
godina. Ona podrazumeva sposobnost da se kaže 'da' ili 'ne', da se
postave granice, da se usudi na nešto novo. Isprobavaju se vlastiti
integritet, samopoštovanje, sposobnost da se poistoveti sa
iskustvima drugih, možda konkretnije u seksualnim situacijama nego u
bilo kojim drugim.
U razgovoru sa adolescentima
jasno je da pitanja identiteta i samopoštovanja često imaju veću
važnost nego seksualni čin i seksualno zadovoljstvo. Iskustva - ili
izbegavanje iskustva - da se napravi budala od sebe, da se osramoti,
da se pokaže nesposobnost pred drugima, da se oseti strah od
podsmevanja - sve to za mladu osobu može da bude mnogo važnije od
bilo koje racionalne odluke u vezi sa sopstvenom seksualnošću.
Izbegavanje pitanja o identitetu
ili razgovor samo o seksualnom činu i potrebi za zaštitom znači da
se izbegava centralni aspekt života adolescenata.
Stoga informacije o seksualnosti
i odnosima među ljudima moraju uvek da se bave i iskustvima i
identitetom pojedinca. Sposobnost osobe da se zaštiti usko je vezana
za pozitivan stav prema seksualnosti i samom sebi. Sposobnost da se
seksualnost doživi na pozitivan način zasnovana je na samopoštovanju
i samouvažavanju. |