Kod ginekologa

Ginekolog je lekar specijalista za bolesti reproduktivnih organa žene, trudnoću i porodiljstvo. Ne treba zaboraviti da su obolenja i razni poremećaji samo deo posla ginekologa; drugi deo je briga o očuvanju zdravlja žene. Ginekolozi rade u domovima zdravlja, savetovalištima, porodilištima, ginekološko-akušerskim klinikama, privatnim ginekološkim ordinacijama...

Kod ginekologa se obično odlazi kada se javi neki problem. Ipak, ne bi trebalo čekati da do problema dođe, već se redovno javljati na kontrolne preglede. Ginekolog može da pruži važne savete i pomoć u odabiru adekvatne zaštite od neželjene trudnoće i infekcija. Raspitaj se i posavetuj o tome kojeg ginekologa ćeš izabrati - izbor je samo tvoj. Važno je da 'pronađeš' lekara kome možeš verovati i kod kojeg ćeš ubuduće redovno (i rado) odlaziti zbog saveta, pregleda ili nečeg drugog.

Za odlazak ginekologu nije potrebna uputnica lekara opšte prakse. Dovoljna je zdravstvena knjižica i malo slobodnog vremena. Možeš se obratiti i nekoj od ordinacija privatne prakse: tamo je usluga obično bolja, nema dugih čekanja, prostorije su lepo uređene a osoblje ljubazno. Takav tretman može da ublaži osećanje neprijatnosti i straha od ginekološkog pregleda ili neke intervencije. Naravno, ove se usluge plaćaju - možeš se telefonom raspitati koliko.

Šta se dešava u ginekološkoj ordinaciji?

Ginekolog će najpre razgovarati sa tobom, pitati za razloge zbog kojih si došla i pitati te (i zabeležiti) neke važne podatke koji su mu/joj potrebni u proceni tvog reproduktivnog zdravlja: datum poslednje menstruacije, da li su menstrualni ciklusi redovni (da li su iste dužine), koliko dana traju ciklusi a koliko dana traje krvarenje, da li je obilno ili oskudno, praćeno tegobama itd. Ginekolog će pitati i koliko si godina imala kada si dobila prvu menstruaciju, da li si imala trudnoće i ako jesi, kako su se završile - porođajem, namernim ili spontanim prekidom trudnoće. Iz svega ovoga već se mogu izvući važni zaključci i odlučiti koje su dalji dijagnostički postupci potrebni. A zatim će uslediti ginekološki pregled.

Ginekološki pregled

Ginekolog će te uputiti da skineš odeću od struka naniže (obično u ordinaciji stoji paravan iza kojeg se nalazi vešalica za odeću i papuče) i da legneš na ginekološki sto. Nekim devojkama je lakše da kod ginekologa dođu u suknji koju onda ne moraju da skinu, ali sasvim je OK da dođeš i u pantalonama. U ordinaciji u tim trenucima smeju da budu samo ginekolog i eventualno medicinska sestra koja mu/joj pomaže. Ako se bilo ko drugi zatekne tu, tvoje je pravo da tražiš da u ordinaciji za vreme pregleda ostanu samo lekar i sestra. Takođe, ukoliko pregledu treba da prisustvuju ili da ga izvedu studenti medicine, to se može učiniti samo uz tvoj pristanak, a lekar je dužan da te o tome obavesti i pita.

Ginekološki sto je poseban sto na kojem je moguće pregledati vanjske i unutrašnje polne organe žene: ima dva držača za noge, čiji je položaj takav da noge drže podignutim i raširenim, a ceo donji deo tela otkrivenim za pregled. Ležati na ovom stolu nije baš najprijatnija stvar na svetu, ali nije ni naročito strašno. Važno je znati kako pregled izgleda i ne plašiti ga se, već biti opuštena što je više moguće.

Ginekolog će najpre pogledati (obično dok stavlja rukavice) vanjske polne organe, njihov izgled i da li na njima postoje neke promene - crvenilo, čvorići i slično. Zatim će uzeti spekulum (vidi sliku) - metalni sterilan instrument u obliku pačijeg kljuna koji može da se otvara - i pažljivo ga uvesti u vaginu. Ovde će te zamoliti da pokušaš da se opustiš, jer ako si zgrčena zbog straha i neprijatnosti, to može ići nešto teže. Ovaj postupak uopšte nije bolan, eventualno može biti malo neprijatan. Kad je spekulum u vagini, ginekolog će laganim pritiskom da ga 'otvori' i na taj način će raširiti zidove vagine i videti kako sluznica vagine izgleda. Takođe, veoma je važno što će videti grlić materice i njegov izgled. U ovom momentu se obično uzimaju brisevi (tankim štapićem sa vatom na vrhu) kako bi se uradili neki testovi. Sve ovo traje kratko i ginekolog izvlači spekulum iz vagine kako bi napravio/la manuelni ginekološki pregled.

Naime, sam pregled spekulumom pruža priliku da se vidi izgled sluznice i grlića i da se uzmu brisevi, ali ne daje podatke o položaju, veličini i obliku materice i adneksa (njih čine jajnici sa jajovodima). Zato ginekolog kažiprstom i srednjim prstom ulazi u vaginu, dok drugom rukom istovremeno izvana pritiska donji trbušni zid. Na taj način se između ruku ginekologa opipavaju materica i adneksi, a ujedno proverava da li je neki od tih dodira i pritisaka bolan. I ovaj deo pregleda kratko traje, i uskoro si slobodna da ustaneš sa ginekološkog stola i da se obučeš.

Ukoliko je potrebno, ginekolog može da uradi i dopunske preglede kao što su kolposkopija (pregled grlića pod uvećanjem, pomoću posebnog instrumenta kroz koji se posmatra grlić; pregled ne boli i sličan je 'običnom' pregledu spekulumom, samo nešto duže traje) ili pregled ultrazvukom. Ovaj drugi pregled se može napraviti tako što se sonda ultrazvuka postavi na donji trbuh, ili se posebna cilindrična sonda uvodi u vaginu. Ultrazvukom se mogu videti veličina i građa jajnika, postojanje trudnoće, razvoj ploda, dužina grlića itd.

Papa test

Ovaj test je ime dobio po lekaru G. Papanikolau i koji je otkrio ovaj jednostavan i važan test za otkrivanje ranih promena na grliću materice. Pod uticajem različitih činilaca, od kojih infekcije čine važan deo, dolazi do promena u ćelijama sluzokože grlića. Ove promene mogu dugo da postoje kao dobroćudne i lako izlečive, i te se promene nekad zovu 'ranicom na grliću'. Zapravo, ne radi se ni o kakvoj ranici ili povredi, već o promenama koje su drugačije boje i izgledaju kao da je u pitanju neka 'ranica'.

Rak grlića materice, ukoliko se pojavi, nastaje sporo i treba mu dosta vremena da dođe u fazu u kojoj može da napravi probleme. Zato je rano otkrivanje bilo kakvih promena na grliću veoma važno, a takođe i  jednostavno, lako i jeftino. Potrebno je samo redovno ići na kontrole kod ginekologa. Na vreme otkrivene  promene na grliću mogu se izlečiti a zloćudna bolest sasvim sprečiti. U našoj zemlji je rak grlića materice jedan od najčešćih oblika raka (pored raka pluća i raka dojke), i ako se kasno otkrije, odnosi mnoge živote.Preventivnim programima ovo bi se moglo sasvim sprečiti.

Papa test je brz, bezbolan i jednostavan - štapićem na koji je namotana vata uzima se bris grlića, zatim se sadržaj nanosi na staklenu pločicu, oboji posebnim bojama i posmatra pod mikroskopom. Na ovaj način se vide ćelije grlića i eventualne promene u njihovoj veličini, izgledu. Nalaz se klasifikuje u pet grupa (I, II, III, IV i V), pri čemu su grupe I i II normalni nalazi, a ostali zahtevaju dodatno ispitivanje.

Papa test trebalo bi uraditi jednom godišnje i ponavljati ga svake godine. Ako je test uredan tri godine za redom, onda se test može raditi i jednom u dve do tri godine. Prvi Papa test treba uraditi pre 21. godine, a kod devojaka koje su seksualno aktivne i ranije.

Vaginalni sekret

Pri ginekološkom pregledu obično se radi i bris vaginalne sluznice, odnosno pretraga 'čistoće' vaginalnog sekreta. Normalno u vagini postoji nekoliko vrsta bakterija koje održavaju sredinu slabo kiselom (pH 4,5-5), što sluznicu štiti od drugih mikroorganizama. Ako postoji infekcija sluznice vagine (kolpitis), u brisu će se videti uzročnici.

Nalaz vaginalnog sekreta izražava se u grupama: I i II grupa su normalni nalazi, bez uzročnika infekcija. III grupa označava prisustvo streptokoka i stafilokoka (gnojnu upalu), IV stepen označava gonokoknu infekciju, V stepen infekciju trihomonasom, a VI stepen prisustvo gljivice kandide albikans. Ove infekcije izazivaju obilniji vaginalni sekret koji može imati drugačiju boju i neprijatan miris, a obično su praćene svrabom ili peckanjem. Infekcije se mogu preneti na partnera prilikom polnog odnosa, dakle spadaju u polno prenosive infekcije, pa je neophodno istovremeno lečiti oba partnera.

Novosadski humanitarni centar, 2006.