Pojam 'pol' se
odnosi na biološke razlike između žena i muškaraca. Ove
su razlike
fiksne i nepromenjive, i ne menjaju se sa vremenom i u različitim
kulturama.
Pojam 'rod',
međutim, predstavlja socijalnu konstrukciju i kodifikaciju
razlika između polova, odnosno socijalnih razlika između žena i
muškaraca. Za razliku od pola, rodne uloge se mogu menjati i
menjaju se tokom vremena i u različitim kulturama. Rodne
uloge određuju brojni faktori - ideološki, istorijski,
kulturni, religijski, etnički i ekonomski - i mogu se
menjati pod političkim, ekonomskim i kulturnim uticajem.
Rodna pitanja (‘Gender Issues’)
označavaju bilo koji aspekt života žena i muškaraca i rodnih
odnosa koji imaju uticaj na život i razvoj. |
POL
* biološke razlike
između žena i muškaraca
* razlike su fiksne i
nepromenjive
* razlike
se ne menjaju tokom vremena i u različitim
kulturama |
ROD
*
socijalni odnosi između žena i muškaraca
* razlike
mogu biti promenjive
* uloge se menjaju tokom vremena i u različitim
kulturama |
|
˘U
našem svetu sve je podeljeno na ‘muško’ i ‘žensko’: odeća,
hrana, boje, zanimanja... U skladu sa ovom podelom, deli se
i moć u društvu. Svi se uglavnom slažemo sa ovom ‘strukturom’
i prihvatamo je, a socijalne razlike smatramo ‘prirodnim’
i nepromenjivim.
Ali ne treba
zaboraviti da:
Rodna podeljenost stavlja ljude (i žene i muškarce) u rizik.
Rodna podeljenost ne pruža svima iste mogućnosti.
Rodna
podeljenost je povezana sa nasiljem.
Rodne razlike znače ponekad razliku između
života i smrti. U mnogim zemljama sveta devojčice imaju manje šanse
da budu rođene i da prežive u ranom detinjstvu od dečaka. Razlog je
u tome što su devojčice izložene raznim oblicima diskriminacije,
pošto se dečacima 'dodeljuje' veća socijalna vrednost. Svake godine u svetu umre pola miliona žena zbog razloga koji su u
vezi sa trudnoćom i rađanjem. Tome treba dodati i 200 hiljada smrti
godišnje zbog nebezbednog abortusa, najviše u zemljama u kojima je
abortus zabranjen zakonom.
Važno je da mladi
ljudi budu svesni ove podeljenosti koje društvo nameće, kako bi
prepoznali situacije u kojima ih upravo rodne razlike stavljaju u
rizik. Na primer, od mladića se očekuje da budu veoma zainteresovani
za suprotni pol, da preuzimaju inicijativu, rano (ranije nego
devojke) stupe u seksualne odnose i da imaju što više partnerki; od
devojaka i žena se očekuje da na sebe preuzmu odgovornost u vezi sa
trudnoćom i kontracepcijom, kao i da snose zdravstvene, ekonomske,
socijalne posledice ukoliko ostanu u drugom stanju.
Sva
ova očekivanja nameće društvo, vršnjačka grupa, odrasli... Pritisak
najčešće vodi tome da mladići preuzimaju stereotipno
ponašanje odraslih muškaraca, i često sebe i svoje partnerke dovode
u veliki rizik od neželjene trudnoće, polno prenosivih infekcija,
seksualnog nasilja i zlostavljanja... Pritisak društva dovodi
do toga da devojke koje ostanu u drugom stanju društvo (škola,
porodica i šire) odbacuje i osuđuje, odjednom nalazeći da je njihovo
ponašanje 'nemoralno', 'prkosno', 'slobodno'... Pročitajte
priče o iskustvima mladih ljudi i razmislite u kojoj meri ih je
upravo rodna podeljenost i pritisak društva dovela u rizičnu
situaciju i 'gurnula' u problem.
Jedna od rodno uslovljenih
razlika koja se pravi između devojaka i mladića je i
stav da se o reproduktivnim pitanjima informišu i
edukuju samo devojke: ako devojke saznaju kako
dolazi do trudnoće i kako se prenose polno prenosive
infekcije, onda će znati i kako da se zaštite od
toga. Na ovaj način se na njih prenosi celokupna
odgovornost za seksualno ponašanje, kako njihovo
tako i ponašanje suprotnog pola. |
|